Muzika za sve prilike, i kada ste raspoloženi, i kada to baš i nije slučaj. Ipak, ti magični zvuci žica utegnutih u drvenu podlogu instrumenta, bude u mnogima od nas i onu najdublju skrivenu emociju. Tamburaški ansambli, kao pripovedači liričke umetnosti propraćenu laganim melodijama specifičnog karaktera, najčešće se vezuju za vojvođansko podneblje.
Vratimo se, ipak, malo u drevna vremena. Tambura, tvrdi se, pojavljuje se još u davno doba starih kultura Egipta i Mesopotamije. Jedan od drevnih muzičkih instrumenata iz porodice tambura je „Saz“. Što se izrade tiče, tambure se prave većinskim delom od javora, dok se prednje daske čine četinari koji poseduju izrazita akustična i rezonantna svojstva. Proces izrade ovog instrumenata jeste ručni, a po pravilu to su majstori koji tajne svog umeća prenose sa kolena na koleno.
Kada su u pitanju vrste tambura, možemo pobrojati „prim“, „basprim“, „E-basprim“, „kontra“, „čelo“ i „begeš“ – poznat i kao tamburaški bas, sličan kontrabasu. Tehnike sviranja svakog od ovih instrumenata se potpuno razlikuju. Isto tako, postoje i različiti štimovi tambura. Na našem podneblju, ali i na većini teritorija gde se svira tambura, preovlađuje „Sremski štim“. U ovoj vrsti štima, prva žica basprima se štimuje na ton A (440-444 herca) i poznat je i po imenu A- štim. Po instrumentima posebno, Sremski (A štim) izgleda ovako:
- Прим е, х, фис, цис
- А-басприм а, е, х, фис
- Е-басприм е, х, фис, цис
- Контра е, х, гис, е
- Чело а, е, х, фис
- Бас а, е, х, фис
Sve to možda i ne dira toliko u srce sa nekog edukativno – tehničkog aspekta gledanja, ali kada se začuju zvuci pesama kao što su „Rastao sam pored Dunava“, „Kad sam bio mlađan lovac ja“, „Tamburaši, tamburaši“ ili neka vama lično draga, ne može se sakriti emocija u pogledu. A kada se popije dovoljno vina i zagreje atmosfera, obavezne su „Moja mala nema mane“, „Nema lepše devojke“, „Jedan stari kontrabas“ i mnoge, mnoge druge pesme…
Svakako ne smemo zaboraviti i poznate muzičare i izvođače koji su proslavili i sebe ali i muziku koju su nam tako divno prenosili. Teško je zamisliti da iko ko je sa ovih prostora nije čuo za Janiku Balaža. Član „Velikog tamburaškog orkestra“ nastupao je po čitavom svetu, ali je najviše voleo da noći provodi po novosadskim kafanama, naročito na Petrovaradinskoj tvrđavi. Njemu su posvećene pesme „Primaši“ i „Osam tamburaša s Petrovaradina“. Tu čast da sarađuje sa Janikom i peva u njegovom orkestru imao je i Zvonko Bogdan. Rođeni Somborac najpoznatiji je interpretator ove vrste pesama. Ne bismo ovom prilikom izdvajali niti jednu zasebnu pesmu, ali znamo da svako od vas ima barem jednu dragu.
Kako je čuveni Janika najviše voleo da svira na tvrđavi, tako je i kultura tamburaša na tvrđavi ostala nepromenjena. U vašem restoranu Sat uvek možete organizovati proslave različitih karaktera, a mi ćemo vam obezbediti vrhunske tamburaške ansamble sa kojima sarađujemo. Dobra pesma daleko se čuje.
