Malo po malo, stepen po stepen više, zrak po zrak sunca… polagano ostavljamo snežne i hladnije dane iza nas. Bliži nam se (bez da uvredimo ljubitelje nekih drugih godišnjih doba), možda i najlepše godišnje doba – proleće! Period kada se priroda budi, a dani postaju duži, vuče nas da izađemo iz kuće i upijamo energiju koja nas okružuje.

I nije to tako samo za ljude. Proleće budi, kako biljni, tako i životinjski svet. Sve što diše na ovoj planeti oseća veliki pozitivan uticaj pomenutog godišnjeg doba. I to je veoma važna reč – „pozitiva“. Obratite pažnju na svoju okolinu i ljude oko sebe uz prve toplije i sunčanije dane. Videćete mnoštvo biciklista na stazama, pregršt nasmejane dece sa roditeljima, bakama i dekama u Dunavskom parku. Izađite na kej, pored reke, pređite most pešaka. Zastanite na sredini. Videćete da i Dunav odiše prolećem. Na trenutak će vas zaslepeti zraci sunca koji se odbijaju o provršinu vode. Na obali, tu i tamo, pojavi se neki alas. I ne smeta mu graja. Nije on tu zbog ribe, njega vuče reka. Opušta ga i ispunjava.

Malo uzvišenije, kada se pređe reka, stoji ponosito Petrovaradinska tvrđava. Jedan od simbola grada Novog Sada. Slatke su to muke kada jednu takvu istorijsku veličinu morate da svrstate pod „jedan od nekoliko“. I ona se, nekako, uz proleće budi. Pre svega ozeleni. Pa i Sat kula nekako posebno zasija.

I kada ste već došli pešaka do pola mosta, pređite na drugu stranu. Lagano, od podnožja se uspenjite do uzvišenja, stepenik po stepenik. Pronaći ćete i nekoliko usputnih odmorišta na različitim nivoima. Nemojte žuriti, zastanite na svakom. Svaki pogled je magičan, drugačiji, poseban. Samo nemojte zaboraviti, tvrđava nije isključivo terasa sa koje se pogled prostire na Novi Sad, Frušku Goru i tok Dunava… Tvrđava su i svi oni brežuljci i uzvišenja, po koji vrabac i lastavica, drveni mostići i tuneli, sa druge strane, koja vodi ka Petrovaradinu. Tvrđava je celina i kao takva pružiće vam potpuni užitak samo ukoliko joj se potpuno predate.

Posebna stvar na Petrovaradinskoj tvrđavi su i dva sata. Sat kula i restoran Sat. Zanimljivo je da ta dva sata nemaju ništa slično. Jedan je tradicionalni simbol tvrđave i grada kroz vekove, a drugi priprema hranu po tradicionalnoj recepturi… Prvi je kao vino, što je stariji to je lepši i otmeniji, a drugi upravo takva vina služi… Sat u kuli voli da prigrli posetioce i turiste, dok restoran Sat preferira da iste te turiste i posetioce ugosti. Ono što im je sigurno zajedničko jeste pružanje predivnog pogleda.

I zato čim ugledate sunce i osetite njegovu toplinu, izađite iz zidova vašeg doma, prošetajte, osmehnite se prolaznicima, vozite bicikl, umorite se… A kada dođete na tvrđavu, nikako nemojte zaboraviti da nas posetite. Mi smo uvek tu za vas.

Restoran Sat